Nije ti pametno
…obrt za kreativno usmjeravanje, vl. Martina Knežević. To ćeš viditi negdi na webu kad upišeš moje ime. To i možda još neke stvari. Ah, internet… nepopravljiv je to stroj… al neka ga. Taj internet neće ti dati širu sliku - i zato ćemo to popraviti ovim tekstom (popravljiv je…?).
Davne 2017. godine odlučila sam iz temelja prominiti svoj život. Mislim, nije da sam to odlučila - bolje bi bilo reći - samo se odlučilo. Ja sam nevino mislila da ću samo dati otkaz na svom poslu (dobar posa, dobra titula, zgodna plaća) kad ono… otkaz cilom životu. Pa ja nisam znala da se to uopće može.
Ono što jesam odlučila, i to drito na proliće te iste godine - bilo je to da takav život više ne želim živiti. Pod što točno mislim kad kažem “takav život” - imala sam “sve”. Kao. Imala sam sve što mi je društvo propisalo u receptu za uspjeh. Ali uspjeh nije bia doživljen u nijednom prikrajku mog bića. Nijedan atom nije osjeća to što sam kao živila. I iako sam ostvarila sve propisano (jedino se nisam bila udala i rodila dicu, sve ostalo više manje jesam) - ja sam osjećala da postoji više. Da mora postojati više. Sićam se jednog momenta - stojim u svom uredu (dobar ured, lipi pogled, finu kavu dobivala skoro svako jutro na stol), gledam oko sebe i pitam se - ček, jel sad ovako do kraja života? Sad bi ja tribala raditi ovo što radim (nije da to nisam volila, marketing i turizam su duboko u mojoj srži ugravirani pod kategorijom “strast” - ali osjećala sam da sam puno više od toga, da moram biti) do kraja života? I nekako mi nije imalo smisla. Zvučalo mi je kao tiha, sivilo smrt. Ništa seksi. Dugo ništavilo.
A od ništavila sam bila umorna. Itekako umorna.
I da skratim sad malo ovu priču… tamo nekad krajem jeseni te iste godine kažem ja svojim kolegama - ja iden! I prvo što čujem je “Nije ti pametno!”. Nije imalo baš uskličnik na kraju, više je imalo tri točkice i upitnik, jer… sad dolazimo do poante - niko nije zna zašto nije pametno. A svi su govorili. I doma i na poslu i u mom krugu ljudi i u mojoj regiji. Svi. Nije ti pametno ostaviti siguran posa, dobru poziciju, finu plaću. Nije ti pametno. Nije ti pametno. I onda sam ja ko osobnu misiju sebi zacrtala - dokazati ću da je! (istina, tad sam bila baš buntovna i čak ljuta što mi govore ono što ne znaju i što je neprovjereno) pa sam krenula na put. U nigdi. U ništa. U nepoznato. U svašta.
I danas sam put. Istina. Život. Sve što je isus jednom davno reka. Jasna stvar, ima momenata kad sam ništa od svega toga, jer eto… čovik. Ali vidi me - živa. I ne, neću reći da je išta što sam putem napravila, domislila, postala - pametno. Ne. Čak štoviše, možda i nije.
I ne, ovaj tekst neće imati vrhunac kakav možda očekuješ. Nema zaključka. Samo priča.
Samo put. Kojim možemo ovaj put zajedno kročiti. I zato, ako si i ti malo lud i ne želiš baš “pušiti” sve što ti oni oko tebe kažu, bez da uopće znaju da možda i lažu, javi@martina.hr. Idemo zajedno osvitliti ono što jesi i ono što nisi.
Šteta živiti tuđi život - kad ti je darovan tvoj.
Radujem se tvojoj živosti,
m